Iako je na početku vladalo ogromno interesovanje i svi su želeli pozivnicu za pristup, ispostavilo se da „AI-first“ društvena mreža nema dugoročnu održivost.
TikTok, ali sa deepfake-ovima
Sora je bila zamišljena kao verzija TikTok-a zasnovana na veštačkoj inteligenciji – sa prepoznatljivim vertikalnim feedom, ali uz ključnu razliku: sadržaj je mogao da se generiše uz pomoć AI-ja.
Njena najkontroverznija funkcija bila je opcija (prvo nazvana „cameo“, kasnije „characters“) koja je korisnicima omogućavala da skeniraju svoje lice i prave realistične deepfake video-snimke.
Još problematičnije – ti „likovi“ mogli su da budu javni, što je značilo da bilo ko može da pravi video sadržaj koristeći tuđi digitalni identitet.
Internet je uradio ono što internet radi
U praksi, aplikacija se vrlo brzo pretvorila u haotičan eksperiment.
Feed je bio prepun bizarnih i uznemirujućih snimaka, uključujući i deepfake verzije izvršnog direktora Sam Altman u potpuno nadrealnim i morbidnim scenarijima.
Iako je postojala zabrana korišćenja likova javnih ličnosti bez dozvole, zaštitni mehanizmi su se lako zaobilazili. Ubrzo su se pojavili deepfake snimci istorijskih i poznatih ličnosti poput Martin Luther King Jr. i Robin Williams, što je izazvalo reakcije njihovih porodica i javne apelе da se takav sadržaj ukloni.
Od mimova do pravnih problema
Korisnici su ubrzo otišli i korak dalje – počeli su da generišu sadržaj sa poznatim likovima iz pop kulture, što je otvorilo ozbiljna pitanja autorskih prava.
Internet je bio preplavljen apsurdnim scenama: Super Mario u neprimerenim situacijama, Naruto Uzumaki u fast food restoranima, Pikachu u ASMR videima.
U jednom trenutku delovalo je da će kompanije reagovati tužbama. Međutim, dogodio se neočekivan obrt.
Dogovor koji je propao pre nego što je zaživeo
Kompanija The Walt Disney Company, poznata po agresivnoj zaštiti autorskih prava, umesto tužbe ponudila je saradnju – investiciju od milijardu dolara i licencni dogovor koji bi omogućio legalno korišćenje likova iz franšiza poput Marvela, Pixara i Star Wars-a.
To je moglo da bude prelomni trenutak za AI industriju. Ali – sa gašenjem Sore, nestao je i taj dogovor. Prema dostupnim informacijama, novac nikada nije ni isplaćen.
Od ogromnog hajpa do naglog pada
Na vrhuncu popularnosti u novembru, Sora je imala više od 3,3 miliona preuzimanja. Međutim, već do februara taj broj je pao na oko 1,1 milion. Za poređenje, ChatGPT danas ima oko 900 miliona nedeljno aktivnih korisnika.
Ukupna zarada aplikacije procenjuje se na oko 2,1 milion dolara, uglavnom kroz kupovinu kredita za generisanje videa – što je relativno skroman rezultat za projekat ovog obima.
Tehnologija ostaje, samo menja formu
Iako aplikacija nestaje, tehnologija iza nje ne odlazi. Sora 2 model za generisanje videa i dalje postoji – samo je sada dostupan kroz pretplatnički model unutar ChatGPT-ja.
A OpenAI nije jedini igrač u ovoj oblasti. Sve veći broj kompanija razvija slične alate, što znači da je samo pitanje vremena kada će se pojaviti nova verzija ovakve platforme.
Sora možda nije opstala, ali je otvorila ozbiljna pitanja o budućnosti interneta: gde je granica između kreativnosti i zloupotrebe, ko kontroliše digitalni identitet i koliko smo zapravo spremni za svet u kojem svako može da napravi bilo čiji „video“
Jer ako je nešto jasno nakon ovog eksperimenta – tehnologija ide mnogo brže od pravila koja bi trebalo da je prate.
